Делимо са Вама кратак резиме теме, коју је на седмом сусрету са дефектологом у октобру, презентовала дипл. дефектолог Ивана Готхенц Бероња.
Добродошли сте на следећи сусрет који ћемо одржати у новембру!
Подстицање развоја маште, креативности и
јачање природних потенцијала детета
Машта је водиља развоја малишана. Обично се схвата као супротност стварности/реалности. Представља способност замишљања и истраживања, формирања менталних слика, идеја и могућности које нису присутне у реалности. Она отвара врата могућностима. Машта је место где се рађа дечија креативност. Креативност је најсложенија когнитивна функција. Кроз њу деца изражавају своје емоције, експериментишу, стварају нове вештине.
Репродуктивна машта се јавља код деце у другој години живота. Тада малишани идентификују предмете око себе са предметима из сликовница, бајки/прича. У овом периоду кључне су: радозналост и знатижеља.
Гледање сликовница, описивање, читање бајки и причање прича. У гледању сликовница именовати и ономатопејом гласа дочарати оглашавање (ав-ав, га-га, ко-ко, мјау…), па та куца/ маца/пиле/кока, могу да шетају, скачу, упрљају се, изгубе… Када читамо деци, сем тога што прилагођавамо глас, потребно је да дете види израз лица и слику оног што се чита. Тако се код деце изоштрава чуло вида, слуха…
Проводити што више времена напољу у истраживању природе: улица, парк, трг, брег, салаш. Подстакнути маштовиту игру обиласком различитих места и омогућити увиђање узрочно-последичних веза (игре у песку, са каменчићима, земљом, кестењем, лишћем, гранчицама, кором дрвета, храњење голубова, скакање по барицама…). Kроз игру, деца развијају самопоуздање.
Игре улога: Омогућити детету претварање да је неко други. Дете ће с радошћу покушати да одигра улоге које га окружују, мама-кува, тата-мајсторише, и за то ће користити потребан „алат“ – из кухињских делова ће вадити кашике, шерпе, лонце.. хватати се за пластични мајсторски сет…, да буду „уметници“ играње бојама (воденим, темперама), цепкање и лепљење папира, деца тада изражавају своје емоције и моторичке вештине.
Досада: Није потребно стално анимирати дете нити сваку игру претварати у учење. Да би дете развило потенцијал и иницијативу, потребно је да му по некад буде и досадно.
Најважније потребно детету је: присутност родитеља, заједничко време испуњено смехом, загрљајима, пољупцима и љубављу.
Ивана Готхенц Бероња,
дипломирани дефектолог олигофренолог